Виртуелни музеј слика Паје Јовановића за Експо 2027.

Изложба Експо 2027. треба да покаже целом свету модерну Србију, а темељи те модерности су у чудесном делу Паје Јовановића, сликара који је за дугог живота урадио насликао више од 3.500, довољно да сам испуни чувени Лувр у Паризу. Део тог огромног рада, који је и темељ колективне свести избрушене сликама Паје Јовановића, чудесно су све националне теме. Његове слике, од „Крунисање цара Душана”, преко „Сеоба”, „Таковског устанка”, права су хронологија опстајања нације. Наравно, измештање драгоцених слика превелики је ризик и посао, а постало је нормалност виртуелним продукцијама уметничких садржаја, било пројекторима или великим екранима.

Србија би могла да понуди и нешто посебно захваљујући вештачкој интелигенцији – практично оживљене тродимензионалне слике које говоре, чују се. Замислимо „Крунисање цара Душана” као кратки филм решен покретом, звуцима и можда речима самог владара. Колико би то било сјајније од нихилизма, серије Немањића. Паја Јовановић је понудио педагошки сјај, јасноћу, снагу, позитивну енергију и моделе самосвести као узоре да се тако стасала нација ослобођења вишевековног страха уобличи у чудесну енергију која је преживела страхоте 20. века. Снага нашег преживљавања исткана је и његовим сликама.

Треба подсетити да је Пајино сликарство било први масовни медиј у време без телевизије, филма, новина, свега што је данас нормалност. Поред тога, стотине хиљада квалитетних репродукција штампаних у Бечу званих хелиогравуре грејале су срца у скоро сваком дому Србије. Велики ликовни критичар Лазар Трифуновић записао је да је Паја Јовановић први сликар на овим просторима који је лик људи ових простора опрао од понизности, страха, несигурности и покорности и приказао је човека који зна шта хоће и како то да уради. И то је чудесна психолошка иницијација преко потребна свакој нацији да опстане.

Паја Јовановић није помодан сликар, он је недостижна национална фигура с мисијом да усправи свој род. Сигурно да у Београду постоји простор довољно атрактиван да се у њему представи не само дело Паје Јовановића, већ чињенице колективне свести давно упијене у бића људи ових простора. Паја Јовановић нам је као прави уметник увек даривао као човек суштинске етике, када даровани свој дар уобличава да буде непресушни поклон самодаривања, па и на овој изложби не приказујемо Пају Јовановића већ његову Србију.

Сликар мр Томислав Сухецки